Библиотека „Политика“ Крупањ
Централно место културног живота у Крупњу заузима Библиотека „Политика“, установа која својим просторним капацитетима и садржајима омогућава одржавање разноврсних културних програма и манифестација.
Крупањска библиотека има богату и динамичну историју. Након Другог светског рата обновљена је као „Народна читаоница и библиотека“, а током наредних деценија више пута је мењала седиште, користећи просторе Задружног дома, зграде Општине и Старе апотеке. Своје трајно место добија 1984. године, отварањем Дома културе „Политика“.
Зграда Библиотеке „Политика“ подигнута је у периоду од 1978. до 1982. године као дар Новинске агенције „Политика“, у знак трајног сећања на осниваче овог листа, официре војске Краљевине Србије, браћу Рибникар — Владислава и Даворина Дарка. Они су 1914. године положили своје животе у чувеној бици на Дрини, у Рађевини, где су и сахрањени.
Зграда представља спомен-дом и споменик културе од великог значаја, а дело је знаменитог архитекте Ивана Антића. Својим архитектонским изразом, функционалношћу и уређењем она представља једно од препознатљивих обележја центра Крупња. У свом саставу обухвата библиотеку са читаоницом и депоима за књиге, велику салу са 348 места, малу салу са око 100 места, галеријски простор, атеље и пратеће просторије, на укупној површини од око 3.600 m².
Од 1996. године Библиотека „Политика“ делује као самостална установа, при чему истовремено обавља функцију Дома културе. Њена примарна делатност остаје библиотечка, док се остале културне активности реализују кроз различите секције и програме Библиотеке.
Контакт подаци:
Мачков Камен 3, 15314 Крупањ
015/581-203 , 015/581-033
biblioteka@bibliotekakrupanj.org.rs
https://www.bibliotekakrupanj.org.rs
Знамените личности
Боривоје Ж. Милојевић
Рођен је у децембру 1885. године у селу Царина, у близини Крупња. Основно образовање стекао је у Крупњу у периоду од 1892. до 1896. године. У историји српске науке остао је упамћен као један од истакнутих географа, препознатљив по обимном научном раду и бројним јавним и популарним предавањима.
Током своје научне каријере објавио је више од 250 научних радова и стекао висока међународна признања. Био је почасни доктор универзитета у Монпељеву, Греноблу, Рену и Прагу, као и почасни члан више иностраних географских друштава. Године 1948. изабран је за дописног члана Југословенске академије знаности и умјетности.
У знак поштовања према његовом научном и педагошком доприносу, Основна школа у Крупњу данас носи његово име.
Преминуо је 22. октобра 1967. године, оставивши за собом изузетно богат научни и просветни опус.
Боривоје Ж. Милојевић је за живота изразио жељу да буде сахрањен у Крупњу. Та жеља је испоштована, те је овај истакнути географ, чији је научни рад имао европски и светски значај, сахрањен на крупањском гробљу.
Драгутин Ђорђевић
Рођен је 1866. године у Лозници, у чиновничкој породици, док је основно образовање стекао у Крупњу. Више образовање започео је на Техничком факултету Велике школе у Београду, а након добијања стипендије наставио је студије на Техничкој школи у Карлсруеу, где је дипломирао архитектуру 1883. године.
По повратку у Београд запослио се у Министарству грађевине, а једно време је, ангажован на изградњи војних касарни, радио и у оквиру Министарства одбране.
Међу његовим најзначајнијим архитектонским остварењима издвајају се зграде Друге и Треће београдске гимназије, Касарна 7. пука, као и зграда Српске академије наука и уметности, реализована у сарадњи са Андром Стевановићем. Заједно са Николом Несторовићем израдио је и пројекат по коме је саграђена Универзитетска библиотека, као и низ других значајних јавних објеката.
Од 16. фебруара 1920. године био је дописни члан Српске краљевске академије, у оквиру Академије уметности. Преминуо је у Београду 9. априла 1933. године.
Петар Радојловић
Петар Радојловић (1820–1899) представља једну од најзначајнијих историјских личности Рађевине. Као капетан и начелник рађевског среза са седиштем у Крупњу, током свог дугогодишњег службовања оставио је снажан и трајан траг у историји овог подручја, а његово име и данас се помиње са посебним поштовањем.
Најзначајнији догађај везан за његово име одиграо се 1862. године, када је по наредби кнеза Михаила Обреновића срушио дотад неосвојиву и злогласну турску тврђаву Соко град. Тај чин означио је крај османског присуства у овом делу Србије и симболички представља ослобођење Рађевине после дугих векова турске власти. На месту некадашње тврђаве данас се налази манастир Светог Николаја, духовно средиште и један од најзначајнијих споменика овог краја.
Захваљујући свом угледу, раду и доприносу укупном развоју Рађевине, Петар Радојловић је 1883. године проглашен за првог почасног грађанина Крупња. У знак трајног сећања на његов историјски значај, Скупштина општине Крупањ и данас додељује, у области културе, уметности и образовања, плакету и повељу које носе његово име – „Петар Радојловић“. Његов живот и дело трајно су уписани у историју Крупња као сведочанство времена у којем су храброст, државничка одговорност и посвећеност заједници обликовали развој Рађевине.
Епископ шабачки Лаврентије
Рођен је 27. Јануара 1935. године у селу Богоштица код Крупња. Његово световно име било је Живко Трифуновић. Основну школу је завршио у Крупњу, два разреда гимназије у Лозници, православну Богословију и Богословски факултет завршио је у Београду.
Године 1969. постављен је за епискола западноевропског и аустралијског и устоличен марта 1969. у Лондону. Године 1985. у Лондону је венчао принца Александра Карађорђевића и принцезу Катарину.
После пуних двадесет година епископског стажа у дијаспори Свети архијерејски сабор Српске православне цркве изабрао га је 1989. године за епископа шабачко-ваљевског.
Посветио је велику пажњу обнављању и зидању нових цркава, основао је нови манастир Соко у подножју Соко Града. Његовим залагањем пренете су мошти Св. Владике Николаја из Америке у Србију 12. маја 1991. године у манастир Лелић.
Од 20. Септембра 2019. Године је почасни грађанин Крупња.
Преминуо је 22. јануара 2022. године у Шапцу. Сахрањен је у манастиру Светог Николаја Српског на Соко Граду, својој задужбини, где је и окончао свој земаљски пут.