Од праисторијских трагова до турског освајања – настанак и рани развој Крупња
Први археолошки трагови на подручју Крупња воде у далеку прошлост, до периода неолита, о чему сведоче пронађени остаци керамике, као и једна секира израђена од светлог белог камена. На самом улазу у град очувани су остаци Римског насеља, у виду фрагмената керамике, као и остаци објекта познатог под називом Вила Рустика, који сведоче о присуству римске културе на овом простору.
Назив Крупањ први пут се поуздано јавља у историјским изворима 1417. године, у Дубровачким списима, где су га Дубровачки писари италијанског порекла најчешће бележили у облику „Crupagn“.
Развој рударства у средњем веку условио је да Крупањ израсте у значајно рударско место, познато по експлоатацији сребра, кроз које су пролазили дубровачки каравански путеви, повезујући га са ширим привредним токовима тог времена.
Турско освајање Српске деспотовине 1459. године означило је дубок историјски преокрет, уводећи област Рађевине у дуг период несређеног и тешког живота.
Ослобођење, обнова и привредни успон Крупња у 19. веку
Током Првог српског устанка, Крупањ је први пут ослобођен у лето 1804. године, када је устаничка чета хајдука, предвођена харамбашом Ђорђем Обрадовићем Ћурчијом, протерала османску власт из овог краја. Значајну улогу у борбама против Османлија имао је и кнез Крста Игњатовић, рађевски војвода, једна од истакнутих личности устаничког покрета.
У првој половини 19. века отпочео је и организовани развој просветног и духовног живота у Крупњу, отварањем прве школе 1837. године и изградњом цркве Светог Вазнесења Господњег 1842. године.
Један од најзначајнијих догађаја у историји Рађевине представљало је коначно исељавање Османлија и рушење злогласне тврђаве Соко град, на чијем се месту данас налази манастир Светог Николаја. Рушење утврђења спровео је 1862. године начелник рађевског среза, капетан Петар Радојловић, по наређењу кнеза Михаила Обреновића.
Крајем 19. века у Крупњу је подигнута топионица олова и антимона са пратећим објектима, што је представљало значајан подстицај привредном развоју варошице. Међу тим објектима изгледом се посебно издвајала зграда у којој је становао управник подрињских рудника, Светозар Машин, са супругом Драгом, потоњом српском краљицом и супругом краља Александра Обреновића.
Крупањ у вихору светских ратова и развој друштвеног живота
Кулминација једне од најкрвавијих битака Првог светског рата одиграла се на простору Мачковог камена на планини Јагодњи, у непосредној близини Крупња, који је тим догађајима трајно ушао у националну војну историју. Војна историја бележи изузетно огорчене и динамичне борбе, током којих је рањен и принц Ђорђе Карађорђевић, док се укупни губици српске и непријатељске војске процењују на око 23.000 погинулих. У знак сећања на ове догађаје, српски народ је подигао споменике: цркву-спомен-костурницу Светог Вазнесења Господњег у Крупњу и спомен-капелу на Мачковом камену, дело архитекте Момира Коруновића.
Године 1922. основано је прво спортско удружење “Рађевац”, а 1927. године, у част капетана Петра Радојловића, основано је спортско-културно друштво “Радојловић”, које је постојало до почетка Другог светског рата.
Током Другог светског рата, Крупањ је претрпео тешка разарања, када је немачка казнена експедиција спалила већи део вароши, поштедевши само зграду старе апотеке (вилу Пере Деспића), цркву Светог Вазнесења Господњег и болницу, задужбину београдског трговца Николе Спасића.
Привредни развој и савремени изглед Крупња
Поред рударства и прераде дрвета, у Крупњу се шездесетих година 20. века развила и текстилна индустрија – капацитети за производњу вискозних тканина и позамантерије, као и производња картонске амбалаже, контактних сочива, дехидратација воћа, мала привреда, трговина и туризам.
Савремени Крупањ карактерише еколошки чиста и атрактивна природа, употпуњена богатим културно-историјским наслеђем. Насеље је смештено у живописном долинском проширењу кроз које протичу четири брзе речице, повезане мрежом од петнаест мостова. Крупањ је окружен планинама Јагодњом, Борањом и Соколским планинама, док сам простор вароши красе бројни паркови и савремени објекти, међу којима се издваја Дом културе, дело архитекте Ивана Антића, као и спортски терени, базен и угоститељски објекти. Захваљујући овим природним, просторним и културним особеностима, Крупањ представља заокружену амбијенталну целину, вредну пажње и посете.
